Дводневна конференција “Државна помоћ и економије Западног Балкана” која је окупила представнике тела за контролу државне помоћи Западног Балкана, Европске комисије, Савета за заштиту конкуренције Литваније и еминентне европске стручњаке, одржана је у четвртак и петак, 26. и 27. септембра 2019. године у Београду.
Конференцију је организовао пројекат “Подршка Комисији за контролу државне помоћи” који у Републици Србији са скоро милион евра финансира Европска унија из програма ИПА 2014, а спроводи Министарство финансија – Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније.
На отварању конференције, у четвртак 26. септембра, државни секретар Министарства финансија Републике Србије Гојко Станивуковић је изразио задовољство што присуствује значајном скупу на коме се налазе представници тела за контролу државне помоћи из целог региона.
Oн је најавио да ће се предлог новог закона о државној помоћи убрзо наћи пред посланицима.
„Министарство финансија је израдило Нацрт новог закона о контроли државне помоћи, који је недавно усвојила Влада Републике Србије, а очекујемо да ће се предлог овог закона наћи врло брзо пред посланицима Народне скупштине. Оно што је веома значајно напоменути је, да смо приликом формулисања законског предлога, узели у обзир сугестије свих релевантних актера, нарочито организација цивилног друштва и заинтересоване јавности, а посебан акценат смо ставили на сугестије и примедбе које је Европска комисија истакла у Годишњем извештају о напретку Републике Србије”, рекао је Станивуковић.
Шеф операција Делегације Европске уније у Републици Србији Ингве Енгстром рекао је да је државна помоћ важан део преговарачког поглавља 8 (Политика конкуренције) у приступним преговорима, али такође и онај део у коме предстоји још доста да се уради како би се постигла пуна усклађеност са обавезама из Споразума о стабилизацији и придруживању и правним тековима Европске уније. “Иза тих захтева, наравно, јесте циљ да ваше економије постану функционалне тржишне економије, способне да се носе са притиском конкуренције и снагама тржишта у оквиру Европске уније. Обезбедити поштену конкуренцију је оно што компанијама даје подстицај за иновације, улазак на нова тржишта и унапређење ефикасности. То потрошачима пружа већу могућност избора и снижава цене, а такође европске компаније чини конкурентнијим на светском тржишту. У томе, контрола државне помоћи даје значајан допринос”, рекао је Енгстром.
Председник Комисије за контролу државне помоћи Владимир Антонијевић рекао је да су скупови и сарадња у региону око политике конкуренције чести, али не и око државне помоћи, иако сви у региону имају исте проблеме и изазове у тој области, штo указују и годишњи извештаји о напретку Еропске комисије али и обавезе из ССП-а..
Антонијевић је рекао да су измене постојећег закона о контроли државне помоћи биле потребне ради обезбеђења унапређења инструмената који су на располагању Комисији, али и њеног бољег устројства и организационе структуре, чиме би се испунило мерило за отварање преговора у оквиру Поглавља 8 које се односи на перативну независност. Новим законом будућа комисија ће имати инструменте да изврши мониторинг, истакао је Антонијевић.
Вођа пројекта “Подршка Комисији за контролу државне помоћи” Радмила Михић рекла је да је један од приоритета пројекта био да у најранијој фази рада организује регионални скуп на тему државне помоћи.
“Прва регионална конференција о државној помоћи има два циља:подстицати, подржати и промовисати државне помоћи које развијају економије, добре државне помоћи које унапређују раст и развој друштва, које на најбољи начин користе новац пореских обвезника. Други циљ је покренути стварање регионалне мреже експерата", рекла је она.
Првог дана конференције, о систему контроле државне помоћи у Европској унији, као и о економичнијем приступу контроле државне помоћи говорио је Федон Николаидес, професор Универзитета у Мастрихту. Још један европски стручњак за ту област, професор Универзитета у Бирмингему Лука Рубини говорио је о изазовима ЕУ интеграција у области државне помоћи за земље у процесу приступања.
Председавајући Савета за заштиту конкуренције Републике Литваније Шарунас Кесераускас представио је изазове у области државне помоћи са којима се суочила Литванија након уласка у ЕУ. “Поштена конкуренција је основ тржишне привреде. Стога на првом месту треба да буде конкуренција, а не државна помоћ”, рекао је Кесераускас.
Отварајући други дан конференције, представница Европске комисије (Генералног директората за политику конкуреннције) Аријана Подеста рекла је да je ефикасан систем контроле државне помоћи кључни корак на путу приступања Европској унији.
„За такав успостављен систем потребан је колективни напор који укључује све учеснике. Оперативно и независно тело за државну помоћ је од основне важности. Међутим, како би било успешно, потребно је да има пуну подршку и свест давалаца помоћи, других регулаторних тела и привредних друштава, како корисника тако и конкурената “, рекла је она.
Професор Лука Рубини говорио је о фискалним мерама и државној помоћи, док је професор Федон Николаидес говорио о најзначајнијим регионалним питањима, као што је подршка аеродромима.
Представници тела за контролу државне помоћи Западног Балкана разменили су искуства током округлог стола “Изазови за институције државне помоћи и западнобалканска шесторка”.
У организовању конференције, све активности пројекат је засновао на Стратегији за Западни Балкан, као и на Декларацији са самита ЕУ - Западни Балкан одржаног 17. маја 2018. у Софији која потврђује подршку европској перспективи за партнере са Западног Балкана и поздравља њихову посвећеност европским вредностима и начелима. Организовањем првог регионалног скупа чија је тема државна помоћ и усклађивање са стандардима ЕУ, пројекат је желео да да допринос узајамној сарадњи и размени искустава које могу бити подстицај даљем развоју региона.
Од 2000. године до данас, Европска унија донирала је више од 3,6 милијарди евра Србији.
Средства су коришћена за подршку развоја, квалитета живота и реформи у следећим сферама: цивилна заштита, заштита од поплава и помоћ поплављеним подручјима, образовање, повезаност, заштита околине, здравствена заштита и заштита потрошача, култура, владавина права, локални развој, послови и привредни раст, јавна администрација,миграције, управљање јавним средствма, цивилно друштво и медији, социјална инклузија, омладина и спорт. ЕУ подршка је имплементирана кроз сарадњу са Владом Републике Србије.
Европска унија је донирала Србији више развојних средстава него сви други интернационални донатори заједно.