Dvodnevna konferencija “Državna pomoć i ekonomije Zapadnog Balkana” koja je okupila predstavnike tela za kontrolu državne pomoći Zapadnog Balkana, Evropske komisije, Saveta za zaštitu konkurencije Litvanije i eminentne evropske stručnjake, održana je u četvrtak i petak, 26. i 27. septembra 2019. godine u Beogradu.
Konferenciju je organizovao projekat “Podrška Komisiji za kontrolu državne pomoći” koji u Republici Srbiji sa skoro milion evra finansira Evropska unija iz programa IPA 2014, a sprovodi Ministarstvo finansija – Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije.
Na otvaranju konferencije, u četvrtak 26. septembra, državni sekretar Ministarstva finansija Republike Srbije Gojko Stanivuković je izrazio zadovoljstvo što prisustvuje značajnom skupu na kome se nalaze predstavnici tela za kontrolu državne pomoći iz celog regiona.
On je najavio da će se predlog novog zakona o državnoj pomoći ubrzo naći pred poslanicima.
„Ministarstvo finansija je izradilo Nacrt novog zakona o kontroli državne pomoći, koji je nedavno usvojila Vlada Republike Srbije, a očekujemo da će se predlog ovog zakona naći vrlo brzo pred poslanicima Narodne skupštine. Ono što je veoma značajno napomenuti je, da smo prilikom formulisanja zakonskog predloga, uzeli u obzir sugestije svih relevantnih aktera, naročito organizacija civilnog društva i zainteresovane javnosti, a poseban akcenat smo stavili na sugestije i primedbe koje je Evropska komisija istakla u Godišnjem izveštaju o napretku Republike Srbije”, rekao je Stanivuković.
Šef operacija Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Ingve Engstrom rekao je da je državna pomoć važan deo pregovaračkog poglavlja 8 (Politika konkurencije) u pristupnim pregovorima, ali takođe i onaj deo u kome predstoji još dosta da se uradi kako bi se postigla puna usklađenost sa obavezama iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i pravnim tekovima Evropske unije. “Iza tih zahteva, naravno, jeste cilj da vaše ekonomije postanu funkcionalne tržišne ekonomije, sposobne da se nose sa pritiskom konkurencije i snagama tržišta u okviru Evropske unije. Obezbediti poštenu konkurenciju je ono što kompanijama daje podsticaj za inovacije, ulazak na nova tržišta i unapređenje efikasnosti. To potrošačima pruža veću mogućnost izbora i snižava cene, a takođe evropske kompanije čini konkurentnijim na svetskom tržištu. U tome, kontrola državne pomoći daje značajan doprinos”, rekao je Engstrom.
Predsednik Komisije za kontrolu državne pomoći Vladimir Antonijević rekao je da su skupovi i saradnja u regionu oko politike konkurencije česti, ali ne i oko državne pomoći, iako svi u regionu imaju iste probleme i izazove u toj oblasti, što ukazuju i godišnji izveštaji o napretku Eropske komisije ali i obaveze iz SSP-a.
Antonijević je rekao da su izmene postojećeg zakona o kontroli državne pomoći bile potrebne radi obezbeđenja unapređenja instrumenata koji su na raspolaganju Komisiji, ali i njenog boljeg ustrojstva i organizacione strukture, čime bi se ispunilo merilo za otvaranje pregovora u okviru Poglavlja 8 koje se odnosi na perativnu nezavisnost. Novim zakonom buduća komisija će imati instrumente da izvrši monitoring, istakao je Antonijević.Vođa projekta “Podrška Komisiji za kontrolu državne pomoći” Radmila Mihić rekla je da je jedan od prioriteta projekta bio da u najranijoj fazi rada organizuje regionalni skup na temu državne pomoći.
“Prva regionalna konferencija o državnoj pomoći ima dva cilja:podsticati, podržati i promovisati državne pomoći koje razvijaju ekonomije, dobre državne pomoći koje unapređuju rast i razvoj društva, koje na najbolji način koriste novac poreskih obveznika. Drugi cilj je pokrenuti stvaranje regionalne mreže eksperata", rekla je ona.
Prvog dana konferencije, o sistemu kontrole državne pomoći u Evropskoj uniji, kao i o ekonomičnijem pristupu kontrole državne pomoći govorio je Fedon Nikolaides, profesor Univerziteta u Mastrihtu. Još jedan evropski stručnjak za tu oblast, profesor Univerziteta u Birmingemu Luka Rubini govorio je o izazovima EU integracija u oblasti državne pomoći za zemlje u procesu pristupanja.
Predsedavajući Saveta za zaštitu konkurencije Republike Litvanije Šarunas Keserauskas predstavio je izazove u oblasti državne pomoći sa kojima se suočila Litvanija nakon ulaska u EU. “Poštena konkurencija je osnov tržišne privrede. Stoga na prvom mestu treba da bude konkurencija, a ne državna pomoć”, rekao je Keserauskas.
Otvarajući drugi dan konferencije, predstavnica Evropske komisije (Generalnog direktorata za politiku konkurencije) Arijana Podesta rekla je da je efikasan sistem kontrole državne pomoći ključni korak na putu pristupanja Evropskoj uniji.
„Za takav uspostavljen sistem potreban je kolektivni napor koji uključuje sve učesnike. Operativno i nezavisno telo za kontrolu državne pomoći je od osnovne važnosti. Međutim, kako bi bilo uspešno, potrebno je da ima punu podršku i svest davalaca pomoći, drugih regulatornih tela i privrednih društava, kako korisnika tako i konkurenata“, rekla je ona.
Profesor Luka Rubini govorio je o fiskalnim merama i državnoj pomoći, dok je profesor Fedon Nikolaides govorio o najznačajnijim regionalnim pitanjima, kao što je podrška aerodromima.
Predstavnici tela za kontrolu državne pomoći Zapadnog Balkana razmenili su iskustva tokom okruglog stola “Izazovi za institucije državne pomoći i zapadnobalkanska šestorka”.
U organizovanju konferencije, sve aktivnosti projekat je zasnovao na Strategiji za Zapadni Balkan, kao i na Deklaraciji sa samita EU - Zapadni Balkan održanog 17. maja 2018. u Sofiji koja potvrđuje podršku evropskoj perspektivi za partnere sa Zapadnog Balkana i pozdravlja njihovu posvećenost evropskim vrednostima i načelima. Organizovanjem prvog regionalnog skupa čija je tema državna pomoć i usklađivanje sa standardima EU, projekat je želeo da da doprinos uzajamnoj saradnji i razmeni iskustava koje mogu biti podsticaj daljem razvoju regiona.
Od 2000. godine do danas, Evropska unija donirala je više od 3,6 milijardi evra Srbiji.
Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoć poplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija,migracije, upravljanje javnim sredstvma, civilno društvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport. EU podrška je implementirana kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije.
Evropska unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno.