Ministarstvo za evropske integracije Republike Srbije organizovalo je konferenciju o rezultatima i mogućnostima IPA fondova u Srbiji.
Osnovni cilj ove konferencije jeste predstavljanje rezultata IPA 2, finansiranih iz finansijskog okvira 2014 – 2020, kao i podsticanje dijaloga o celokupnom učinku ovog finansijskog instrumenta za razvoj našeg društva, uz osvrt na pojedinačne sektore u kojima su sprovođeni IPA projekti u Srbiji. Reč je o oblastima energetike, životne sredine, konkurentnosti, poljoprivrede i ruralnog razvoja, lokalnog razvoja, reforme javne uprave, pravosuđa, obrazovanja. Dodatni cilj konferencije jeste i najava IPA 3 i novih mogućnosti za razvoj, zelenu i digitalnu tranziciju i unapređenje infrastrukture u Republici Srbiji.
Pomoćnik ministra, Ministarstvo finansija g. Marko Jovanović učestvovao je na panelu sa Dušanom Čarkićem pomoćnikom ministra, Ministarstvo za evropske integracije i Ingve Engstrom, šefom Sektora za saradnju, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.
Tom prilikom g. Jovanović istakao je da je misija Sektora za ugovaranje i finansiranje programa iz srdstava EU da obezbedi visok nivo apsorpcije i maksimalan učinak pretpristupne pomoći, poštujući princip odgovornog finansijskog upravljanja uz obezbeđivanje zakonitosti, odnosno regularnosti osnovnih transakcija, u nastojanju da ispuni očekivanja građana Srbije i da radi u najboljem interesu poreskih obveznika iz Srbije i Evropske unije. Sektor ima za cilj da održi akreditaciju sistema uz težnju da uvede sistem bez ex-ante kontrole, čime se dokazuje dobro funkcionisanje sistema za internu kontrolu.
Tim povodom g. Jovanović se sovrnuo da podatke po programima i istakao da je u svim dosadašnjim programima (počevši od IPA 2014 do IPA 2016) postignuta veoma visoka stopa ugovaranja.
Nastavio je ističući da su postignute visoke stopa ugovaranja kroz sve pretpristupne programe (u okviru IPA II) za koji su do sada ugovoreni projekti, jasan pokazatelj stručnosti i dugotrajnog truda uloženog u celokupnom procesu od strane svih institucija Republike Srbije koje su deo IPA strukture – Ministarstva finansija, Ministarstva za evropske integracije, svih ministarstava i institucija, koji su korisnici EU sredstava, kao i dobre saradnje sa Delegacijom Evropske unije u Republici Srbiji.
Kao neke od glavnih projkata i programa od IPA 2014 do IPA 2016, naveo je:
Smanjenje emisije azotnih oksida u te Nikola Tesla – blok a4, IPA 2014, čija je ukupna vrednost radova iznosila 8,590,000.00 evra.
"Glavni cilj projekta je bilo smanjenje emisije azotnih oksida u TE Nikola Tesla – blok A4 na nivo ispod 200mg/Nm3 u cilju zaštite životne sredine i ispunjavanju obaveza Republike Srbije na putu ka pridruživanju Evropskoj uniji i zahtevima iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice. "
Dodao je da da su projekti poput ovih veoma bitni ekološki projekati koji će omogućiti velike benefite u zaštiti životne sredine i ispunjenju obaveza Republike Srbije na putu ka EU i svakako čistiji vazduh našim građanima.
Zatim se nadovezao ističući ostale programe kao deo programa IPA 2015:
"Projekat Intermodalni terminal Batajnica, ukupne vrednosti 14,469,299.75 evra, podstiče razvoj savremenog kombinovanog transporta robe kroz povećanje učešća železnice i stvaranjem partnerskog odnosa sa drumskim transportom. Na ovaj način železnica postaje konkurentnija na tržištu, istovremeno prateći sve buduće tendencije u transportu korišćenjem savremenih tehnologija.
Ovaj terminal će višestruko povećati sadašnje kapacitete kombinovanog transporta u Srbiji, nalazi se u industrijskoj zoni u Batajnici, a ukupna investicija iznosi 15,5 miliona evra od čega EU finansira 90% ovih radova putem bespovratnih sredstava dok preostali iznos finansira Republika Srbija.“
Drugi veoma važan projekat IPA 2015 je Modernizacija i rehabilitacija deonice pruge Niš-Brestovac, ukupne vrednosti 59,850,000.00 evra.
Železnička deonica Niš-Brestovac (deo pruge Niš–Preševo–državna granica sa Severnom Makedonijom, ukupno 22km) pripada južnom delu panevropskog koridora X i od velikog je značaja za regionalni i međunarodni saobraćaj. Ovaj projekat ima za cilj razvoj železničke infrastrukture na ovoj deonici, i to za brzinu od 120 km/h, kao i integraciju najvažnije međunarodne železničke pruge panevropskog koridora X kroz Srbiju, kojoj pripada i deonica Niš–Brestovac.
Projekat podrazumeva rekonstrukciju i modernizaciju donjeg i gornjeg stroja, pojedinih staničnih koloseka i perona, kao i putnih prelaza, zatim rekonstrukciju i modernizaciju vodova (kontaktne mreže) i napajanja električnom energijom, rekonstrukciju i modernizaciju signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih instalacija, kao i mostova i propusta, zaštite voda i odvodnjavanja koloseka i stanica.
Navodeći da se finansijski sporazum IPA 2017 bavi se temama energetske efikasnosti, zaštite životne sredine, poljoprivrede i unutrašnjim poslovima, pomenuo je projekat čija se realizacija očekuje u budućnosti.
„Jedan od glavnih projekata IPE 2017 je izgradnja gasnog inter-konektora Srbija – Bugarska, čije je ugovaranje u toku. Ukupna vrednost programa je 131,853,524.81 evra, dok je do sada ugovoreno ukupno 2,349,250.00 evra. Dok je rok za ugovaranje IPA 2017 za sektor energetike i životne sredine je 6. decembar 2021. godine, a za sektor podrške procesu EU integracija je 16. novembar 2021. godine.
„Izgradnjom gasnog interkonektora Srbija-Bugarska na teritoriji Srbije, vrednosti preko 80 miliona evra u budućnosti obezbediće se diverzifikacija pravaca i izvora snabdevanja gasom, što će značiti veću sigurnost snabdevanja Srbije i regiona i omogućiti dalji razvoj distributivne gasne mreže.“
G. Jovanović je precizirao da je u toku evaluacija pristiglih ponuda i izbor Izvođača radova i Nadzora nad radovima na izgradnji dvosmernog magistralnog gasnog interkonektora MG10 Niš–Dimitrovgrad na teritoriji Srbije, kao i gradnji merno-regulacionih stanica i pratećih objekata. Dužina cevovoda će biti oko 109 kilometara, prečnik DN700, a radni pritisak će biti 55 bara.
Što se tiče rpograma IPA 2018, IPA 2019, IPA 2019 i IPA 2020, naglasio je da za sada može istaći samo rokove za ugovaranjr i ukupne budžete imajući u vidu da su svi programi na početku sastavljanja dokumentacije.
Za kraj zaključio je da samo timskim radom svih linijskih ministarstava i ugovornog tela možemo nastaviti da postižemo uspehe kao i do sada i zahvalio se Ministasrvu za evropske integracije i kolegama iz Delegacije Evropske unije na saradnji i kolegijalnosti.