ИПА фондови ЕУ побољшавају квалитет живота грађана

Министарство за европске интеграције Републике Србије организoвало је конференцију о резултатима и могућностима ИПА фондова у Србији.

Основни циљ ове конференције јесте представљање резултата ИПА 2, финансираних из финансијског оквира 2014 – 2020, као и подстицање дијалога о целокупном учинку овог финансијског инструмента за развој нашег друштва, уз осврт на појединачне секторе у којима су спровођени ИПА пројекти у Србији. Реч је о областима енергетике, животне средине, конкурентности, пољопривреде и руралног развоја, локалног развоја, реформе јавне управе, правосуђа, образовања. Додатни циљ конференције јесте и најава ИПА 3 и нових могућности за развој, зелену и дигиталну транзицију и унапређење инфраструктуре у Републици Србији.

Помоћник министра, Министарство финансија г. Марко Јовановић учествовао је на панелу са Душаном Чаркићем помоћником министра, Министарство за европске интеграције и Ингве Енгстром, шефом Сектора за сарадњу, Делегација Европске уније у Републици Србији.

Том приликом г. Јовановић истакао је да je мисија Сектора за уговарање и финансирање програма из срдстава ЕУ да обезбеди висок ниво апсорпције и максималан учинак претприступне помоћи, поштујући принцип одговорног финансијског управљања уз обезбеђивање законитости, односно регуларности основних трансакција, у настојању да испуни очекивања грађана Србије и да ради у најбољем интересу пореских обвезника из Србије и Европске уније. Сектор има за циљ да одржи акредитацију система уз тежњу да уведе систем без еx-анте контроле, чиме се доказује добро функционисање система за интерну контролу.

Тим поводом г. Јовановић се соврнуо да податке  по програмима и истакао да је у свим досадашњим програмима (почевši од ИПА 2014 до ИПА 2016) постигнута веома висока стопа уговарања.

Наставио је истичући да су постигнутe високe стопа уговарања кроз све претприступне програме (у оквиру ИПА II) за који су до сада уговорени пројекти, јасан показатељ стручности и дуготрајног труда уложеног у целокупном процесу од стране свих институција Републике Србије које су део ИПА структуре – Министарства финансија, Министарства за европске интеграције, свих министарстава и институција, који су корисници ЕУ средстава, као и добре сарадње са Делегацијом Европске уније у Републици Србији.

Као неке од главних пројката и програма од ИПА 2014 до ИПА 2016, навео је:

Смањење емисије азотних оксида у те Никола Тесла – блок а4, ИПА 2014, чија је укупна вредност радова износила 8,590,000.00  евра. 

"Главни циљ пројекта је било смањење емисије азотних оксида у ТЕ Никола Тесла – блок А4 на ниво испод 200мг/Нм3 у циљу заштите животне средине и испуњавању обавеза Републике Србије на путу ка придруживању Европској унији и захтевима из Уговора о оснивању Енергетске заједнице. "

Додао је да да су пројекти попут ових веома битни еколошки пројекати који ће омогућити велике бенефите у заштити животне средине и испуњењу обавеза Републике Србије на путу ка ЕУ и свакако чистији ваздух нашим грађанима.

Затим се надовезао истичући остале програме као део програма ИПА 2015:

"Пројекат Интермодални терминал Батајница, укупне вредности 14,469,299.75 евра, подстиче развој савременог комбинованог транспорта робе кроз повећање учешћа железнице и стварањем партнерског односа са друмским транспортом. На овај начин железница постаје конкурентнија на тржишту, истовремено пратећи све будуће тенденције у транспорту коришћењем савремених технологија.

Овај терминал ће вишеструко повећати садашње капацитете комбинованог транспорта у Србији, налази се у индустријској зони у Батајници, а укупна инвестиција износи 15,5 милиона евра од чега ЕУ финансира 90% ових радова путем бесповратних средстава док преостали износ финансира Република Србија.“

Други веома важан пројекат ИПА 2015 је Модернизација и рехабилитација деонице пруге Ниш-Брестовац, укупне вредности 59,850,000.00  евра.

Железничка деоница Ниш-Брестовац (део пруге Ниш–Прешево–државна граница са Северном Македонијом, укупно 22км) припада јужном делу паневропског коридора X и од великог је значаја за регионални и међународни саобраћај. Овај пројекат има за циљ развој железничке инфраструктуре на овој деоници, и то за брзину од 120 km/h, као и интеграцију најважније међународне железничке пруге паневропског коридора X кроз Србију, којој припада и деоница Ниш–Брестовац.

Пројекат подразумева реконструкцију и модернизацију доњег и горњег строја, појединих станичних колосека и перона, као и путних прелаза, затим реконструкцију и модернизацију водова (контактне мреже) и напајања електричном енергијом, реконструкцију и модернизацију сигнално-сигурносних и телекомуникационих инсталација, као и мостова и пропуста, заштите вода и одводњавања колосека и станица.

Наводећи да се финансијски споразум ИПА 2017 бави се темама енергетске ефикасности, заштите животне средине, пољопривреде и унутрашњим пословима, поменуо је пројекат чија се реализација очекује у будућности.

„Један од главних пројеката ИПЕ 2017 је  изградња гасног интер-конектора Србија – Бугарска, чије је уговарање у току. Укупна вредност програма је 131,853,524.81 евра, док је до сада уговорено укупно 2,349,250.00 евра. Док је рок за уговарање ИПА 2017 за сектор енергeтике и животне средине је 6. децембар 2021. године, а за сектор подршке процесу ЕУ интеграција је 16. новембар 2021. године.

„Изградњом гасног интерконектора Србија-Бугарска на територији Србије, вредности преко 80 милиона евра у будућности обезбедиће се диверзификација праваца и извора снабдевања гасом, што ће значити већу сигурност снабдевања Србије и региона и омогућити даљи развој дистрибутивне гасне мреже.“

Г. Јовановић је прецизирао да је у току евалуација пристиглих понуда и избор Извођача радова и Надзора над радовима на изградњи двосмерног магистралног гасног интерконектора МГ10 Ниш–Димитровград на територији Србије, као и градњи мерно-регулационих станица и пратећих објеката. Дужина цевовода ће бити око 109 километара, пречник ДН700, а радни притисак ће бити 55 бара.

Што се тиче рпограма ИПА 2018, ИПА 2019, ИПА 2019 и ИПА 2020, нагласио је да за сада може истаћи само рокове за уговарањр и укупне буџете имајући у виду да су сви програми на почетку састављања документације.

За крај закључио је да само тимским радом свих линијских министарстава и уговорног тела можемо наставити да постижемо успехе као и до сада и захвалио се Министасрву за европске интеграције и колегама из Делегације Европске уније на сарадњи и колегијалности.